Како би се спречило даље угрожавање животне средине и рационализовала експлоатација природних ресурса последњих деценија насупрот моделу линеарне економије развија се модел циркуларне или кружне економије.
Са идејом да сагледа услове, потребе и могуће препреке у развоју и примени ових нових модела пословања и охрабри локалне заједнице, јавно-комунална предузећа, предузетнике и предузетнице, мала и средња предузећа, удружења и друге заинтересоване актере да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење „Инжењери заштите животне средине“ из Новог Сада, у склопу пројекта Зелени инкубатор, спровело је истраживање у 40 општина и градова у Републици Србији.
Косјерић је једна од локалних самоуправа која је била укључена у анализу, а резултати и препоруке за социоекономским развој заједнице на принципима циркуларне економије обједињени су у публикацији „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у општини Косјерић.“
У актуелној Стратегији одрживог развоја, општина Косјерић се определила за улагање у неколико сектора: пољопривреду и рурални развој, друштвени развој, развој привреде, развој туризма и животну средину.
За имплементацију концепта циркуларне економије могу бити значајни планирани програми за достизање стратешких циљеви, и то пре свега програми за:
– унапређење енергетске ефикасности у локалној заједници,
– ефикасно искоришћење дрвне и агро-биомасе као најприсутнијег обновљивог извора енергије,
– унапређење технологије производње и јачање сектора пољопривреде за креирање поизвода више додате вредности уз употребу локалних сировина,
– прилагођавање производње са принципима очувања и заштите животне средине
и друго.
Косјерић се може похвалити задругом која је успешно применила кружни модел пословања – од тропа јабуке (остатака после цеђења при индустријској производњи сока) чланице задруге производе воћно брашно.
Закључци истраживања указују, као и у другим градовима и општинама у Србији, да је и у Косјерићу неопходно унапредити и развити систем редовног праћења настанка и токова отпада што би омогућило профилисање пословних модела циркуларне економије, који су ослоњени на његово поновно искоришћавање. Такође, неопходно је и у будућим документима локалних јавних политика предвидети мере и активности којима би се створили услови за развој циркуларне економије.
Истраживање у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“ спроведено је у сарадњи са локалним актерима и стручњацима и стручњакињама у областима циркуларне економије и управљања отпадом. Свака студија која је израђена садржи краћи едукативни део, са основним информацијама о циркуларној економији и део специфичан за конкретну општину или град, у коме је дат приказ социо-економског и правно-институционалног контекста и налази истраживања у заједници.
Публикација „Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Косјерићу“ доступна је на званичном сајту Коалиције 27 и на сајту удружења “Инжењери заштите животне средине” и у њој локална предузећа, предузетници и предузетнице и остали заинтересовани могу прочитати шта је потребно урадити уколико планирају да модел циркуларне економије имплементирају у своје пословање.
Завршна студија која сублимира резултате до којих су истраживачки тимови дошли током скоро трогодишњег рада на анализи укупно 40 градова и општина, а пре свега могућности и изазова са којима се јединице локалне самоуправе и заинтересовани актери конкретне заједнице суочавају када модел циркуларне економије покушавају да примене у пракси може се такође преузети на сајту Коалиције 27 и сајту удружења “Инжењери заштите животне средине”.
Пројекат “Зелени инкубатор” спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске уније.
