Четвртак, 27.07.2017. Званична презентација Општине Косјерић

О општини Косјерић...

Погодака: 23195 times

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.090 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Косјерић се налази у плодној долини на 415 m надморске висине. Са северозапада Косјерић је окружен планином Повлен 1347 m , а са североистока планинама Козомор 1007 m и Маљен 1104 m, на којем се налази висораван Дивчибаре, позната туристичка дестинација за љубитеље зиме и скијања, са ски стазама опремљеним ски лифтом који има могућност превоза 700 скијаша на сат.

Са истока је Субјел 924 m. Са југа Косјерић је засечен венцем планина. Дрмановином, са највишим узвишењем Град 1022 m и Јеловом гором 1011 m са југозапада , и Црнокосом 809 m са југоистока.

ИСТОРИЈА

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.

Током наредна два века, овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Османског царства прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Старог влаха. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године.

ЦРКВА БРВНАРА У СЕЧОЈ РЕЦИ

У селу Сеча Река (удаљено 7 km од Косјерића) налази се значајан културно историјски споменик – Црква брвнара посвећена Светом Ђорђу. По неким подацима, подигнута је у 15. веку. Више пута је паљена и обнављана да би данашњи изглед добила у време Карађорђа, 1812. године. Овај необични сакрални објекат спада у најлепше те врсте у Србији. Има трем, припрату, наос и олтарски простор. Кров је од шиндре и стрмином и висином изразито доминира. Унутрашњост цркве је благо засведена. Преграде су од лепо обрађеног дрвета, дуборезане и декорисане, по чему се посебно истичу врата.

ТУРСКИ ХАН

Турски хан у Косјерићу је изграђен 1854. године за време турске окупације. Налази се под заштитом држава као важан историјски споменик. Испред хана налази се споменик првом досељенику у ове крајеве – Антонију Косијеру, оснивачу града Косјерић. 

 

 

 

borba protiv sive ekonomije

 

Нови број - 10/2017
  (16.06.2017. г.) 




 
-------------------------------------------------
 
-------------------------------------------------

 

A- A A+

izbori 2017

 

cobanski dani logo

 
 

 

Временска прогноза

vremene logo