МИЛОВАН Ђ. ВИТЕЗОВИЋ
(Косјерић, 11. септембар 1944 - )
Рођен је 1944. године у селу Бјелоперица, општина Косјерић. Осмогодишњу школу завршио у Косјерићу, а гимназију у Ужицу. Дипломирао је општу књижевност на Филолошком факлултету, а потом и драматургију на Факултету драмских уметности.
Био је уредник часописа "Јеж" и "Сусрети", уредник играног програма Телевизије Београд и главни и одговорни уредник уметничког програма Радио Телевизије Србије. Члан је Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра. Говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије.
Своје књижевне радове објавио је у више од 15 часописа и листова, међу којима и у: "Нину", "Видицима", "Студенту", "Књижевним новинама", "Књижевности", "Дуги", "Савременику" итд.
Пише афоризме, песме, романе, драме, ТВ драме и серије, фељтоне, филмска сценарија.
-КЊИЖЕВНИ РАД-
Романи:
- "Шешир професора Косте Вујића",
- "Лајање на звезде" (28 издања),
- "Милена из Кнез Михаилове",
- "Света љубав",
- "Хајдук Вељко Петровић",
- "Европске године кнеза Милоша",
- "Чарапе краља Петра" (2013. године преведен на италијански језик),
- "Симфонија Винавер",
- "Синђелић се са сунцем смирио",
- "Принц Растко",
- "Булерлеска у Паризу",
- "Кад је невен био сунце",
- "Госпођица Десанка".
Телевизијске драме и серије:
- "Где цвета лимун жут",
- "Краљевина Србија",
- "Кнежевина Србија",
- "Димитрије Туцовић",
- "Вук Караџић",
- "Онда лоле измисли пароле",
- "Ђачко доба",
- "Снохватице I и II",
- "Шешир професора Косте Вујића",
- "Срећни људи".
-НАГРАДЕ-
Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. године), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. године) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. године), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. године).
Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.
У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи.
Добитник је руског одликовања "Златни витез". Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности.
Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.
Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана.