Субота, 26.05.2018. Званична презентација Општине Косјерић

Лиза Марић Крижанић

ЛИЗА МАРИЋ КРИЖАНИЋ
(Косјерић, 6. март 1905 – Београд, 3. мај 1982.)

На небу нашег сликарства, међутим, појавила се она као дугин лик са свих седам боја и њихових ореола над њеним родним Косјерићем, где је 1905. угледала свет. Ако очи, ако свест, могу да памте, онда су упамтили...

 О животу и сликарству Лизе Марић - Крижанић
(Изводи текстова из Каталога Легата Лиза Марић-Крижанић, Косјерић: Дом културе, 1992.)

liza maric krizanic 1

Из биграфије

Завршила Филозофски факултет у Београду, одсек за француски језик. Сликарством је почела да се бави за време студијског боравка у Паризу 1924/5. године, а боравила је и у Лондону 1938. године.

У Београду редовно излаже од 1939. године. Слика предео, фигуру, и нарочито мртву природу у уљу и пастелу, у духу поетског реализма. Најзапаженији део њених радова се чува у Народном музеју, Музеју града Београда, Спомен збирци Павла Беланског у Новом Саду.

Иако рођени сликар, употпунила је током живота своју уметност у занатском смислу до највишег степена. Дружила се са познатим сликарима, вајарима и песницима свога времена: Зоњићем, Кумрићем, Јобом, Лукићем, Десанком Максимовић, Јованом Дучићем, и другима.

У својим дваесетим и тридесетим годинама била је један од најтраженијих модела за женски портрет београдских и страних сликара. Један од првих портрета урадио је њен супруг Пјер Крижанић, славни каркатуриста, сликар и публициста. Сама Лиза бележи више од 18 разних аутора њених портрета, међу њима и Зоре Петровић, Мила Милуновића, Миливоја Узелца, Петра Добровића, од којих се два чувају у њеном Легату у Косјерићу: Николе Бешевића и бугарског сликара Пенче Обрешкова.

Лиза је била једна од најлепших и најзанимљивијих жена интелектуалног Београда. Човек који се њоме највише одушевио и и који је први приметио њену даровитост (још у Паризу) и дао јој прве занатске подуке, био је Пјер Крижанић, касније њен супруг. Са њим је провела своје најлепше године, као уметница и као присни сарадник у доба његовог највећег уметничког и публицистичког успона.

Њена платна одавно су украс многих приватних и јавних збирки, наших и страних установа, познатих и анонимних личности.. По сећању, она бележи око 54 слике са назнаком власника или називе изгубљених, а тај број је по новијој процени скоро десетак пута већи. Од тога броја, насликаним панорамама Београда припада преко 50.

О Лизином сликарству, рекли су:

 
     

Лиза Крижанић има ретко велику листу успелих платна разних мотива, од фигура до цвећа и пејзажа, али онај ко буде писао једнога дана о ликовним песницима Београда, задивиће многе кад прикаже макар и само наслове београдских видика – панорама које је Лиза Крижанић сликала.
(Синиша Пауновић, Политика, 2. јул 1966. године)

- На небу нашег сликарства, међутим, појавила се она као дугин лик са свих седам боја и њихових ореола над њеним родним Косјерићем, где је 1905. угледала свет. Ако очи, ако свест, могу да памте, онда су упамтили свертзслости и боје родног јој планинског краја иостаће им верни целог живота.
- Али, ако ју је Синиша Пауновић назвао песником београдске панораме, ми бисмо је с исто толико права назвали песником цвећа. Њено цвеће, махом цветало грање и шибље, ситни ливадски цветови, толико је убедљиво да вам се чиноида му осећате мирис, да му можерте руку завући између стабљика. Између опојних цветова истиче се „Зумбул“ који је био на Изложби слика југословенских сликара у Лондону 1952., као и бројне „Магнолије, „Перунике“, и „Сунцокрети.“
(Десанка Максимовић, Политика, 30. април 1983. године)

- У сликарству Лизе Крижанић треба обратити пажњу на још један мотив који је она ретко користила, на фигуру. Неколико сачуваних слика изазивају жаљење што се том темом није чешће бавила. Радосног духа, Лиза је за своје разнолике сликарске замислиили или тренутке инспирација тражила разнолике технике.
(Вера Ристић, из Каталога самосталне Изложбе Народног музеја у Београду, 1984. године.)

- Непосредност, искреност и доживљеност, лакоћа и лепршавост, одлике су које ово сликарство чине, у сваком погледу привлачним . Најуспешнија дела – портрети мајке, мотиви предела и сечаног биља – сврставају сликарку међу изворне ствараоце, уметнике племенитог дара и непресушне свежине.
- У стваралаштву Лизе Крижанић запажају се и словенска ирационалност и медитеранска поетска прозрачност, што су и својства народа и уметности поднебља којем припада. Иако физички слаба и усамљена у зрелим и позним годинама живота и стваралаштва, она је била свесна свога талента, проценивши и упоређујући га са другима, и то јој је уливало снагу отпора, истрајности и подстицало је да опстане на изабраном путу и месту, верна себи и одана својим сликарским инспирацијама.
(Вера Јовановић: Лиза Крижанић, живот и сликарство. – Нови Сад: издање аутора, 2001. година)

Њене слике, ето, траже и налазе ипак неко достојно место под сунцем. СличноВан Гоговим, као и толиких других истински великих уметника – после смрти. Оне ће цветати у нашем сликарству, међу хиљаде других свакако, као и њена цвећа на платнума: сунцокрети, магнолије, перунике, руже, даниноћ, пољско цвеће... Непролазно, ипак: аrs longа vitа brevis.
(Милуника Митровић: Ликовни живот, Земун, бр. 95/96, 2002, стр. 81. – „О животу и сликарству Лизе Крижанић“)

Лизини портрети у легату:

 

Библиографија до сада објављених публикација о Лизи Марић-Крижанић:

ВЕРА ЈОВАНОВИЋ: ЛИЗА КРИЖАНИЋ: живот и сликарство; колор дијапозитиви Љубиша Петровић, Драган Матић. - Нови Сад: издање аутора, 2001. – 192 стр. ; 22 цм.

МИЛУНИКА МИТРОВИЋ: ПОЉСКО ЦВЕЋЕ У БЕЛОМ БОКАЛУ: драма. – Београд; Листак, 2004 (Косјерић: : РАМ). – 110 стр. ; 19 цм. Тираж 100. - О Лизи из Легата / Милуника Бјелановић: стр. 109-110.

ВЕРА ЈОВАНОВИЋ: ЛИЗА КРИЖАНИЋ : сећања и писма / Вера Јовановић. - Нови Сад : издање аутора: Косјерић : Народна Библиотека, 2005. - 175 стр. ; 21 цм.

 

 

 

borba protiv sive ekonomije

 

banner sl list
Нови број - 3/2018
  (06.03.2017. г.) 
banner maticna
banner lpa
banner pisarnica 
-------------------------------------------------
 
-------------------------------------------------