Недеља, 24.09.2017. Званична презентација Општине Косјерић

Kako se „upecao” Brana Miladinov


Opština Kosjerić 

Reportaža

 

mart 2011. godine

 

Zabeleženo na reci Tmuši u Zarićima

KAKO SE „UPECAO“ BRANA MILADINOV

Kad se Brana Miladinov iz Vršca pre desetak godina obreo pored reke Tmuše u selu Zarići, devet kilometara od Kosjerića, nimalo se nije dvoumio. Odrekao se direktorske foteBrana Miladinovlje u tek opremljenom pogonu „Hemofarma” i na najčistijoj reci u ovom kraju sagradio ribnjak.

Za izgradnju šest najsavremenijih bazena kapacitete oko 20 tona kalifornijske pastrmke godišnje, utrošio je 30.000 evra bankarskog kredita. Za pomoćne objekte još desetak hiljada evra od svoje ušteđevine. Dok je gradio bazene prijatelji su se u čudu pitali - šta bi Brani da ostavi direktorsko mesto u jednoj od najboljih firmi u Srbiji i nastani se u pitomoj divljini? Sad isrpljen radom i bolešću, dok gleda u poluprazne bazene, Brana Miladinov i sam sebi postavlja isto pitanje  - što mu je sve to trebalo? Ako država i Ministarstvo finansija ne poprave uredbu o ribarstvu njegovom uživanju u pitomoj divljini i očekivanom biznisu doći će kraj. Zbog nebrige i nerazumevanja države Branin ribnjak, kao i mnogi pastrmski ribnjaci u Srbiji biće ispražnjen.

- U Srbiji je riba svrstana u stoku pa se PDV za hranu plaća 18 odsto dok je PDV u BIH i Hrvatskoj samo 8 odsto. Njihovi odgajivači od države dobijaju još i subvencije. Zato je njihova riba preplavila tržište pa srpski ribnjaci posluju na granici rentabiliteta ili sa gubicima - objašnjava Miladinov. Zoran Marković, profesor na Poljiprivrednom fakultetu u Zemunu i podpredsednik Grupacije za ribarstvo PKS dodaje da država za ribarstsvo nema dugoročnu strategiju i upozorava, da je poslednji trenutak da država i Ministarstvo finansija uvaže zahtev odgajivača i smanji PDV na 8 odsto i tako domaćim odgajivačima omoguće ravnopravnu tržišnu utakmiciu sa susedima.

T. Paunović


Tuga nad praznim bazenima

NEISKORIŠĆENE ŠANSE

Prema zvaničnim podacima ribnjaci u Srbiji zauzimaju 13 do 15 hiljada hektara dok se pod pastrmskim ribnjacima nalazi samo 17 hektara. Godišnje se u Srbiji konzumira 32 miliona kilograma ribe a svega 12 miliona je iz domaćih ribnjaka, što znači da se 20 miliona kilograma ribe uvozi. Stručnjaci ukazuju, da bi to trebalo da bude obrnuto.Tvrde da u Srbiji postoje uslovi da se pod ribnjacima nađe i preko 100 hiljada hektara.

 

 

borba protiv sive ekonomije

 

Нови број - 11/2017
  (29.07.2017. г.) 




 
-------------------------------------------------
 
-------------------------------------------------

 

A- A A+
 
 

 

Временска прогноза

vremene logo